Sezona protivgradne zaštite u Srbiji počinje danas, 15. aprila. Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) ulazi u novu sezonu sa već potvrđenim i u praksi dokazanim Trayalovim sistemom automatizovane protivgradne zaštite (APGZ), koji trenutno pokriva gotovo polovinu branjene teritorije zemlje, iako je sistem do sada uveden na tek oko trećini planiranih lansirnih stanica.
Na više od 500 lansirnih stanica širom Srbije već su raspoređene protivgradne rakete, spremne da, po nalogu meteorologa iz modernizovanih radarskih centara, budu lansirane ka gradonosnim oblacima. Zahvaljujući daljinskom upravljanju, reakcija sistema je praktično trenutna – bez potrebe za angažovanjem strelaca na terenu.
Automatizacija donela drastično smanjenje štete
Uvođenje Trayalovog automatizovanog sistema već je dalo odlične i merljive rezultate. Na teritorijama koje pokrivaju radarski centri Bajša, Samoš, Fruška Gora, Valjevo i delom Bukulja, štete od grada značajno su smanjene.
Posebno se izdvaja radarski centar Valjevo, gde su, zahvaljujući APGZ, štete u prethodnim godinama smanjene i do petnaest puta. Ključ uspeha je brzina reakcije – sistem omogućava pravovremeno delovanje u najkritičnijim fazama razvoja gradonosnih oblaka, kada je uticaj na njih najefikasniji.
Efikasnost ima granice, ali automatizacija pravi razliku
Stručnjaci naglašavaju da potpuna zaštita od grada ne postoji, pre svega zbog prirode samog fenomena.
Ipak, iskustva iz sveta i domaća praksa pokazuju da se automatizacijom efikasnost sistema višestruko povećava. Upravo zato se savremeni, daljinski upravljani sistemi danas smatraju standardom u razvoju protivgradne zaštite.
Dalji razvoj sistema zaustavljen uprkos odličnim rezultatima
Iako su efikasnost i pouzdanost automatizovanog sistema nesporni, njegov dalji razvoj u Srbiji je zaustavljen.
Planovi su predviđali nastavak automatizacije na celoj teritoriji zemlje, sa prioritetom na radarskim centrima Užice i Kruševac, kao i završetak sistema na području Bukulje. Time je trebalo da bude obuhvaćena i zapadna Srbija, odakle dolazi najveći broj gradonosnih oblaka.
Međutim, uprkos dokazanim efektima sistema i ranije najavljenim ulaganjima, realizacija projekta je izostala. Iako je Ministarstvo finansija još prošle godine odobrilo sredstva, Ministarstvo poljoprivrede nije sprovelo neophodne procedure za nastavak projekta, čime je njegova dalja implementacija praktično zaustavljena.
Posledica takve situacije je da će i ove godine veliki deo zemlje ostati bez savremene zaštite. Više od polovine teritorije Srbije i dalje će se braniti na zastareo, nedovoljno efikasan način – sistemom koji zavisi od strelaca, ljudi koji po pozivu iz radarskih centara odlaze do lansirnih stanica i ručno ispaljuju rakete.
Takav pristup je neuporedivo sporiji, operativno neefikasniji i znatno manje precizan u odnosu na automatizovani sistem, posebno u situacijama kada su minute presudne za pravovremenu reakciju. U praksi, to znači i veću izloženost poljoprivrede, imovine i infrastrukture riziku od šteta.
Štete i dalje velike
Grad je jedna od najrazornijih atmosferskih pojava, naročito za poljoprivredu. Iako ne postoje objedinjeni podaci, procene ukazuju da direktne štete u poljoprivredi prelaze 40 miliona evra godišnje, dok ukupni gubici – uključujući infrastrukturu, objekte i vozila – mogu dostići i do 100 miliona evra.
U takvim okolnostima, dodatni problem predstavlja činjenica da proizvođači hrane ostaju bez pune sistemske zaštite.
Poljoprivrednicima sad ostaje da se pomole za hranu koju proizvode, a za koju iz Vlade poručuju da ce biti deficitarna na svetskom nivou. Pored ulaganja i rada, moraće da se oslone i na sreću, odnosno vremenske prilike.
Od improvizacije do sistema – i nazad?
Pre uvođenja automatizacije, protivgradna zaštita u velikoj meri oslanjala se na ljudski faktor. Iako su meteorološke procene i raketni sistemi bili na visokom nivou, nedostatak strelaca i logistički problemi često su umanjivali ukupnu efikasnost.
Trayalov automatizovani sistem sa daljinskim upravljanjem lansirnim stanicama značajno je unapredio pouzdanost i brzinu reakcije, otklanjajući ključne slabosti starog modela.
Ipak, bez nastavka ulaganja i širenja sistema, deo Srbije i dalje ostaje na tom starom, manje efikasnom principu odbrane od grada.
